Top

SADA tim

Do sada smo u nekoliko navrata pisali o BIM Priručniku i BIM Templejtu kao našem osloncu za rad u BIM okruženju. Oni za nas predstavljaju prvi i osnovni korak u procesu projektovanja kroz BIM. Danas želimo da se malo više posvetimo strukturi ovih dokumenata, i da istaknemo zašto misimo da su oni ključni za poboljšanje efikasnosti i kvaliteta rada u našem timu. Proces BIM implementacije se za nas svodi na tri osnovna segmenta: BIM Templejt, BIM Priručnik i Revit biblioteku. U daljem tekstu pčitajte o tome koje su njihove osnovne karakteristike, kako nam pomažu i po čemu se razlikuju.

BIM Templejt

BIM Templejt ili početna podloga za rad predstavlja Revit fajl koji sadrži sva potrebna podešavanja za rad u modelu, kao i za pripremu finalne dokumentacije i crteža koji se eksportuju iz modela.

Templejtom na primer definišemo linije, kotne stilove, legendu i prikaz materijala, podloge za dokumentaciju i parametre koji utiču na prikaz projekta u različitim razmerama. Templejt sadrži i kompleksnije parametre poput onih za definisanje šema, projektne ili BoQ parametre. Jednom definisan templejt znatno olakšava početak svakog projekta. Umesto da se u toku projekta paralelno bavimo modelovanjem i definisanjem grafike na primer, templejt nam omogućava da se posvetimo isključivo projektovanju i modelovanju, dok su podešavanja grafike unapred definisana. Ovo nam takođe omogućava da uspostavimo određenu standardizaciju projektne dokumentacije (crteža), koja je pregledna i jasna kako za klijente tako i za nas.

BIM Priručnik

BIM Priručnik je pdf fajl, sveska ili skup standarda koje koristimo za pravilno korišćenje softvera poput Revt-a ili drugih. Ovaj dokument sadrži sve potrebne smernice i propise za korišćenje BIM Templejta, kao i konvenciju za imenovanje i organizaciju elemenata u modelu. Bilo da se radi o manjem ili većem projektu, rad u Revit-u sadrži mnoštvo elemenata počevši od radnih celina (workset-ova), preko materijala i elemenata modela (podova, zidova, plafona..), sve do podloga za finalne crteže (sheet-ova). Standardizacija imenovanja svih ovih elemenata značajno je povećala našu efikasnost i lakoću rada u ovom softveru. Jednostavan i jasan sistem sortiranja elemenata modela olakšava rad većeg broja ljudi na istom modelu i obezbeđuje bolju koordinaciju unutar tima.

Revit biblioteka

Kada govorimo o BIM Templejtu, verovatno većina pomisli upravo na skup 2D i 3D familija. Međutim, ova dva pojma nisu ista stvar. Već smo objasnili da BIM Templejt podrazumeva podešavanja različitih parametara u okviru “praznog” Revit fajla, a Revit Biblioteka podrazumeva sve one standardizovane elemente modela kojim onda punimo taj fajl – odnosno gradimo projekat. Revit Biblioteku delimo na dve osnovne celine:

3D famiije – unapred definisani modeli vrata, prozora, rukohvata, oluka, nameštaja; kao i definisane strukture podova, zidova, fasada i sl.

2D familije – odnose se na skup oznaka koje koristimo na finalnim crtežima. To su na primer standardizovane oznake vrata, prozora, zidova, podova, šema nameštaja; potom opisi i dodatne informacije.

Ova biblioteka raste iz projekta u projekat, a pored toga što nam ubrzava proces modelovanja služi nam i kao podsetnik za neke od osnovnih standarda u projektovanju. Ono što je takođe značajno za nas je to što možemo kreirati posebne biblioteke za različite namene projekata – pa tako imamo skup familija koje se koriste u bolnicama, skup familija za škole, i za obdaništa, dimenzionisane i definisane u skladu sa propisima baš za tu grupu korisnika i funkciju. Posedovanje unapred izmodelovanih, standardnih, elemenata projekta ostavlja nam vremena za kreativno razmišljanje da u fazi projektovanja. Tako, imamo priliku da svaki od ovih elemenata arhitekture prilagodimo i dodatno izdizajniramo u odnosu na kontekst konkretnog projekta. Tako su na primer jedna ista standardna vrta u projektu poslovnog objekta potpuno staklena, u projektu vrtića ostakljena razigranim kružnim oblicima, a u projektu škole obojena jarkom bojom. Biblioteka olakšava postavljanje modela, posebno u slučaju većih projekata, ali ne ograničava kreativni izraz i priliku za bolja dizajnerska rešenja. Važno je samo da bude kreirana tačno, i sa dovoljno parametara koji omogućavaju menjanje i unapređivanje izmodelovanih elemenata.

Na kraju, važno je da napomenemo da je kreiranje ovih dokumenata iziskivalo dosta istraživanja, vremena, pokušaja, grešaka i lekcija koje smo naučili kroz iskustvo. Dobro postavljeni BIM Templejt, Priručnik i Biblioteka za nas sada znače bolju i lakšu organizaciju, i predstavljaju nam oslonac i sigurnost u radu. Naravno, oni se kroz iskustvo i nove projekte menjaju i unapređuju, tako da na njih ne treba gledati kao na konačan proces, već na jednu bazu sa koje se dalje gradi u unapređuje svaki pojedinačni projekat.