Tehnologija neprekidno evoluira kako bi se unapredila efikasnost i preciznost u procesu projektovanja. U tom kontekstu, BIM (Building Information Modeling) predstavlja ključni alat koji omogućava integraciju svih elemenata projekta u jedinstveni digitalni model, olakšavajući saradnju između različitih struka i optimizujući tok rada. U našem timu, koristi se Revit kao osnovni alat za BIM modelovanje, a danas sa vama želimo da podelimo proces kroz koji prolazimo prilikom projektovanja, korak po korak.Do sada smo nekoliko puta pisali o elementima enterijera u javnim objektima – posebno u obrazovnim ustanovama, školama i obdaništima. Dizajniranje ovih unutrašnjih prostora značajno se razlikuje od enterijera stanova, pre svega u tome što se enterijeri škola mahom definišu kroz projekat arhitekture. Retki su slučajevi kada se radi projekat enterijera za ove objekte, tako da projektom arhitekture treba obuhvatiti sve potrebne elemente koji će učiniti da taj unutrašnji prostor bude prava oaza za decu.
Tri glavna načela kojima se vodimo kada projektujemo za decu su – bezbednost, pristupačnost i stimulativnost okruženja. Bezbedan i pristupačan prostor je onaj koji je dostupan svoj deci, koji nema prepreke, tj. omogućava neometano kretanje i čiji su elementi dimenzionisani tako da omogućavaju bezbedno korišćenje prostora. U praksi to podrazumeva na primer da su sve horizontalne komunikacije dovoljno široke, da postoje rampe i liftovi za vertikalnu komunikaciju, da su sanitarije i inventar dimenzionisani u skladu sa uzrastom deteta, da su prozori i vrata obezbeđeni tako da decu ne dovode u opasnost i sl.
Sve ovo u velikoj meri pokriveno je pravilnicima i zakonima, tako da priliku za ispoljavanje kreativne slobode u dizajnu enterijera dobijamo tek onda kada krenemo da promišljano kakav je to prostor koji stimuliše decu. Vizuelni i taktilni doživljaj prostora podjednako su važni za najmlađe uzraste, pa je zato veoma važno da vodimo računa o karakteristikama materijala koje koristimo – kako oni izgledaju, da li su hrapavi ili klizavi na dodir, da li su čvrsti ili meki, da li provode toplotu itd.
Kako smo do sada bili u prilici da kreiramo ubutrašnje prostore škola i obdaništa samo kroz projekte arhitekture, odabir materijala bio je jedna od ključnih stvari. Zato, u daljem tekstu sa vama delimo kako pristupamo dizajnu određenih elemenata projekta arhitekture koji predstavljaju okvir (“shell”) u kome će korisnici boraviti, kao i do kojih granica detaljnosti idemo kada je u pitanju definisanje unutrašnjeg prostora javnih objekata.
Plafoni
Funkcionalnost je uvek jedan od ključnih zahteva. Plafoni moraju biti osmišljeni tako da obezbeđuju optimalnu distribuciju svetlosti i akustike u prostoru. Dobar izbor materijala i dobro osmišljen dizajn plafona može doprineti smanjenju buke, i tako obezbediti mirno okruženje koje je pogodno za učenje i koncentraciju. Odabir rasvete je takođe nešto što prevashodno mora da ispuni funkcionalne zahteve za količinom i rasporedom izvora svetlosti, nakon čega postaje i predmet dizajna koji značajno može doprineti celokupnom utisku prostora. O tipovima rasvete – tačkastom, linijskom, ugrađenim i nadgradnim svetiljkama i visilicama, pisali smo na našem Instagram profilu, a naše omiljene primere rasvete možete pronaći u highlights sekciji “Inspiracija”.
Podovi
Neki od osnovnih tehničkih zahteva kada je u pitanju odabir podnih obloga odnose se na protivkliznost i vatrootpornost. Ove karakteristike propisane su pravilnicima za date ustanove, tako da se materijali biraju na osnovu potrebnih karakteristika. Srećom, danas je dostupan veliki izbor različitih dezena materijala koji ispunjavaju ove uslove, što nam omogućava da stvaramo zanimljiva dizajnerska rešenja. Jedan od najkorišćenijih materijala za oblogu podova u školama je teraco. Teraco je poslednjih godina postao veoma popularan i ima široku primenu i kao dezen na keramici na primer, pa ga tako često viđamo i kao deo enterijera stambenih prostora. Ono što je najprivlačnije kod ovog materijala je širok spektar boja i granulacija koje unose suptilno šarenilo i diskretnu teksturu u prostor. Pored ovog, koriste se materijali koji su otporni, ali i udobni za korišćenje i igru (poput vinila i tekstilnog poda na primer).
Nama posebno zanimljiv deo projektovanja podova predstavlja igra sa oblicima i bojama podnih obloga čime se mogu naglasiti putanje kretanja, ulazi ili važne tačke u objektu. O tome koji se materijali koriste u kojim zonama u školi takođe smo pisali na Instagramu.
Zidovi
Oni koji se ne bave arhitekturom gotovo uvek zidove posmatraju kao bele, prazne površine u prostoru koji ne doprinose mnogo ambijentu. Ono što se često previdi je da zidovi, uz pomoć samo malo boje i dizajna, mogu znatno uticati na estetiku i doživljaj prostora. U školama i obdaništima zato koristimo svetle i jarke boje, igramo se sa tonovima i kontrastima kako bismo istakli funkcionalne zone i kreirali različite ambijente. Prostorima koji su namenjeni učenju preovladavaju nežni tonovi koji umiruju i podstiču koncentraciju, dok su prostori za igru istaknuti jarkim bojama i asociraju na vedrinu i živahnost. Horizontalne komunikacije, holovi i hodnici, predstavljaju najzanimljiviji poligon za igru kada su u pitanju boje zidova. Boje nam ovde mogu poslužiti kao sredstvo obeležavanja učionica ili putokazi u kretanju, a takođe mogu uticati na to da se prostor vizuelno proširi, suzi ili skrati, čime se direktno poigravamo sa volumenom prostora i doživljajem u njemu.
Dizajn zidova jedan je od finansijski najisplativijih načina da se bilo koji prostor oživi i da se postigne izuzetan vizuelni efekat u enterijeru.