Kompleks Osnovne Škole “Svetozar Marković” u Sjenici se sastoji od tri objekta – škole, fiskulturne sale i bazena. Uz kompleks su izgrađeni i sportski tereni za košarku i odbojku i tribine, kao i igralište za najmlađe.
Lokacija škole je u sklopu gradskog jezgra, u zoni starog parka, a u blizini stare škole i gimnazije. Kompleks se nadovezuje na postojeću borovu šumu parka koja postaje važan motiv u oblikovanju i arhitekturi. Tri objekta – škola, fiskulturna sala i bazen, se formalno čitaju kao zasebni objekti iako su spojeni toplim vezama koje ih transformišu u jedinstvenu funkcionalnu celinu. Motiv šume predstavlja mir, kojem se suprotstavlja dinamičnost saobraćajnica koje okružuju lokaciju. Kao ledeni breg, objekat nastaje kao barijera između dve suprotnosti. Prateći granice parcele, objekat izoluje unutrašnji prostor od spoljnih uticaja i na taj način formira unutrašnje dvorište.
Objekat škole je najdominantniji od tri objekta. On zauzima ugaonu poziciju na parceli i u direktnoj je interakciji sa okruženjem. Prateći teren koji je u padu formiraju se suteren, prizemlje i dva sprata, a sam objekat je podeljen na krilo namenjeno nižim razredima i krilo namenjeno višim razredima škole. Korisnički pristupi u celokupan kompleks koncipirani su tako da se omogući nezavisno korišćenje svih delova kompleksa. Ovakav pristup je usvojen kako bi aktivnost kompleksa postala celodnevna, a bazen i sala imali mogućnost da se koriste i van radnog vremena škole.
Pristupom sa glavnog ulaza na nivou prizemlja, u objekat škole, formiran je holski prostor koji povezuje dva krila škole za niže i više razrede. Ulazni hol, prema potrebi, postaje višenamenski prostor odnosno svečana sala, a direktno je povezan sa unutrašnjim dvorištem. U holu se formira atrijum po vertikali. Na prvom spratu atrijum uz sebe vezuje bibilioteku, a na drugom čitaonicu sa pogledom na glavni ulaz i dvostranom orjentacijom.
Učionice i nastavne prostorije su raspoređene od prizemlja do drugog sprata. Krilo namenjeno višim razredima je koncipirano kao dvotrakt i učionice imaju i istočnu i zapadnu orjentaciju, dok je krilo namenjeno nižim razredima jednotrakt i učionice su južno orjentisane kako bi se postiglo maksimalno osunčanje imajući u vidu kraće trajanje nastave. U nivou suterena glavnog objekta smeštene su tehničke prostorije koje su ukopane – podstanica i magacini, kao i servisne prostorije u otkopanom delu suterena – proizvodna kuhinja, trpezarija, svlačionice za fiskulturnu salu i bazen i ostale prostorije. Učenička trpezarija je otvorena ka unutrašnjem dvorištu i igralištu i direktno povezana.
Fiskulturna sala, sa terenom 28x15m, ima odvojen ulaz za posetioce i, sa pratećim sadržajima, može funkcionisati u nezavisnom režimu od režima rada škole. Iz svlačionica čist put vodi u salu preko tople veze ili ka spoljnom igralištu za vežbanje u prirodi. Svlačionice bazena se nalaze takođe u suterenu i iz njih vodi direktan čist put do poluolimpijskog bazena koji takođe ima mogućnost nezavisnog funkcionisanja.
U kompleksu je primetna gradacija otvorenosti objekata prema spoljnom okruženju – objekat škole je u potpunosti otvoren ka dinamici okruženja ali svojom formom pravi unutrašnji, zaštićeni ambijent namenjen igri i druženju; objekat sale otvara svoju uličnu fasadu ali krije svoje sadržaje dodatnom denivelacijom sportskog terena, a objekat bazena je u potpunosti zatvoren za okruženje i otvara se samo ka šumi. Sala i bazen su konstruisani od lepljenog lameliranog drveta pa se motiv šume i drveta čita i u unutrašnjem prostoru.
Energetskoj efikasnosti je posvećena velika pažnja i zahtevi su ispunjeni primenom savremenih materijala i obnovljivih izvora energije. Korišćena su tri tipa fasade – ventilisana fasada sa falcovanim limom kao završnom obradom i termoizolacijom od kamene vune, kontaktna fasada sa izolacijom od kamene vune i završnom obradom u silikatno fasadnom malteru i staklena zid zavesa. Materijalizacija fasade i krova je istovetna i ostavlja monolitni utisak, krov je slagani, sa izolacijom od kamene vune i završnom obradom falcovanim limom. Monolitnost ulične fasade se prekida kontinualno, u jasnim i dugačkim potezima, dok je dvorišna fasada objekta škole znatno dinamičnija i formiranje otvora na fasadi nije u pravilnom ritmu.
Celokupan kompleks škole je u potpunosti prisupačan i prilagođen osobama sa posebnim potrebama, a sami sadržaji odgovaraju najvišim standardima obrazovanja. Škola je projektovana za 960 učenika i za rad u jednoj smeni. Ukupna bruto površina objekta iznosi 9870m2.