Nedavno smo podelili sa vama naš odnos prema pristupačnosti u arhitekturi, zato danas želimo da istražimo jedan dublji koncept koji je usko povezan sa tom temom – koncept inkluzivnosti.
Pristupačnost je možda prvi, svakako neophodan korak prema inkluzivnosti. Njome otvaramo vrata različitostima, stvarajući okruženje gde fizičke i tehničke prepreke ne stoje na putu. Uz pomoć širokih horizontalih komunikacija, rampi, liftova i prilagođenih toaleta, osiguravamo da svi, bez obzira na svoje sposobnosti, mogu lako pristupiti prostoru. No, inkluzivnost ipak ide korak dalje.
Dok se pristupačnost fokusira na uklanjanje prepreka, inkluzivnost zahteva da se stvori prostor gde se svi osećaju dobrodošlo i gde svako može da se oseća kao ravnopravni član zajednice. Kao arhitektonski tim čija je najuža specijalnost projektovanje javnih objekata, naša odgovornost postaje kreiranje prostora gde se različitosti ne samo tolerišu, već i ohrabruju i slave.
Kako bismo razjasnili razliku između pristupačnosti i inkluzivnosti, uporedićemo ključne aspekte jednog i drugog pojma:
- Pristupačnost se tiče prilagođavanja okruženja: Uklanjanjem prepreka kao što su stepenice, uska vrata i visoki ivičnjaci, činimo prostor pristupačnim i dostupnim za sve korisnike. Pristupačnost se uglavnom bavi fizičkim aspektima, čineći prostor dostupnim osobama sa invaliditetom.
- Inkluzivnost se bavi stvaranjem zajednice: Inkluzivnost ide dalje od fizičkih prepreka. Ona zahteva razmišljanje o raznolikosti svih korisnika. To znači kreiranje prostora i okruženja gde se svi osećaju uključeno, cenjeno i podržano. To može uključivati prilagođenu vizuelnu i simboličku komunikaciju, dizajn koji uzima u obzir različite senzorne potrebe i prostor gde se različiti identiteti poštuju.
Smatramo da je arhitektura jedan od osnovnih faktora koji utiču na kreiranje zajednica, kao i jedan od najvažnijih alata za njihovo unapređenje i razvoj.
Naše učenje o inkluzivnosti razvija se kroz svaki projekat. Kada dizajniramo školu, brinemo ne samo da svako dete ima pristup svim delovima škole, već i da kroz prostor stvorimo okruženje u kom se svaki učenik oseća dobrodošlo i podržano. Kada projektujemo bolnicu, ne fokusiramo se samo na olakšavanje pristupa pacijentima sa invaliditetom i starijim licima, već se, kroz detalje, trudimo da stvorimo prostor gde će se pacijenti lakše nositi sa stresom i gde će se osećati bezbedno.
Pristupačnost je početak, a inkluzivnost je cilj. Dok radimo na pravljenju pristupačnih prostora, nikada ne gubimo iz vida širi kontekst – inkluzivnost. Trudimo se da ovo bude naša misija, i da damo svoj maksimalni doprinos u stvaranju boljeg i inkluzivnijeg okruženja. Smatramo da je arhitektura jedan od osnovnih faktora koji utiču na kreiranje zajednica, kao i jedan od najvažnijih alata za njihovo unapređenje i razvoj.