Projektovanje dečijih igrališta u školama i vrtićima: Prilagođavanje potrebama različitih uzrasta
Poslednjih godina, pa i decenija, postajemo sve svesniji da je kvalitetan razvoj dece od suštinskog značaja kako za njih same tako i za celokupno društvo, pa s time i uloga prostora u kojima deca odrastaju postaje sve važnija. Danas želimo da pričamo o ulozi igre u ovom procesu, što se kroz našu arhitektonsku prizmu svodi na svrhu prostora za igru – dečijih igrališta. Ovi prostori u glavnom su prisutni kao otvoreni javni prostori u okviru parkova i stambenih kompleksa i u obrazovnim ustnovama, školama i vrtićima gde igrališta ne predstavljaju samo mesto za zabavu, već i prostor gde deca uče, razvijaju veštine socijalizacije i fizičke aktivnosti. Kroz arhitektonsku praksu i projektovanje objekata za obrazovanje, postali smo svesni koliko je važno prilagoditi igrališta konkretnim potrebama dece različitih uzrasta.
Kada projektujemo dečija igrališta, razumemo da se potrebe i interesovanja dece različitog uzrasta razlikuju i menjaju sa godinama. Stoga, je pri dizajniranju igrališta fokus uvek na prilagođavanju specifičnim potrebama dece koja ih koriste. Polazna tačka za istraživanje ove teme nalazi se, kao i uvek, u primerima dobre prakse, i u pravilnicima koji pored dimenzionisanja prostora za različite uzraste obuhvataju i preporuke koje se tiču razvojnih i socijalnih potreba dece.
Igrališta u vrtićima
Za najmlađe članove našeg društva, igra je ključni deo razvoja. Prilikom projektovanja igrališta za ovu starosnu grupu, fokus je na stimulisanju čula, razvoju motoričkih veština i podsticanju mašte. Igračke i strukture na igralištu trebalo bi da budu pre svega bezbedne, ali i dovoljno izazovne da podstaknu istraživanje i kreativnost. Uvek je važno obezbediti dovoljno mesta za slobodnu igru i druženje, ali i prostor za mirnije aktivnosti poput na primer crtanja. Potrebe najmlađe i najstarije dece u vrtićima se razlikuju, deca sa godinama uče i menjaju interesovanja, pa je važno da prostor bude dovoljno fleksibilan i da podrži rast i razvoj dece. Druga strategija je dobro zoniranje prostora (podela prostora na zone za mlađe i starije uzraste) i organizacija boravka, tako da različiti uzrasti mogu neometano da uživaju i učestvuju u igri koja je adekvatna za njihov uzrast.
Školska igrališta
Za stariju decu, igralište postaje prostor koji podstiče fizičku aktivnost, timski rad i razvoj sportskih veština. Pri dizajniranju igrališta za ovu starosnu grupu, razmatramo potrebu za prostorima za sportske igre poput košarke, fudbala ili odbojke, ali takođe ostavljamo prostor za igre koje podstiču saradnju i socijalizaciju, poput klackalica, ljuljaški i sl. Naravno, i u ovom slučaju ključno je voditi računa o bezbednosti i prilagođavanju struktura uzrastu, osiguravajući da su dovoljno izazovne i prilagođene većoj fizičkoj snazi i veštinama. Pri projektovanju školskih igrališta uzimamo u obzir i činjenicu da su ona deo nastave – fizičkog vaspitanja, ali i da su ključni deo neformalnog segmenta obrazovanja – odmora i socijalizacije. Ove aktivnosti podstičemo projektovanjem dodatnih prostora za odmor u okviru igrališta, na primer tribina (ukoliko postoji mogućnost za to) i dodavanjem mobilijara i zelenila koji oplemenjuju ambijent.
Verujemo da je projektovanje svakog novog igrališta prilika da se unapredi razvoj dece i da se stvori prostor gde mogu da uče, rastu i istražuju svet oko sebe. Projektovanje igrališta za različite uzraste zahteva pažljivo planiranje i preispitivanje dimenzija, forme i programa, a u najboljem slučaju podrazumeva i saradnju sa stručnjacima iz oblasti pedagogije, sporta i psihologije. Cilj je uvek isti – obezbediti da svako dete ima prostor za igru koji odgovara njegovim potrebama, u kome se oseća sigurno i veselo.
