Naš tim se u velikoj meri bavi rekonstrukcijom javnih objekata – zdravstvenih i obrazovnih ustanova, objekata socijalne zaštite i slično. Pored toga, bavimo se i projektovanjem potpuno novih objekata iste i drugih namena. U današnjem članaku želimo da istražimo razlike između projektovanja novih objekata, takozvanog projektovanja “od nule” i rekonstrukcije starih objekata, odnosno izazove koji prate rekonstrukciju.
Projektovanje potpuno novog objekta često počinje od nule, od prazne parcele, pružajući arhitektima veću slobodu u pogledu stvaranja i dizajna. Sa druge strane, rekonstrukcija počinje sa postojećom strukturom i donosi sa time donosi određena ograničenja i specifične izazove poput:
- Tehničke Dokumentacije: Prvi izazov pri rekonstrukciji je pronalaženje sve potrebne tehničke dokumentacije postojećeg objekta. Nedostatak crteža i podataka može otežati i produžiti proces projektovanja. Nakon što se svi podaci prikupe, počinje se sa analizom postojećeg stanja uz pomoć savremenih projektantskih alata.
- Prilagođavanja Novim Standardima: Stari objekti često ne ispunjavaju savremene standarde, posebno kada je reč o oblastima kao što su energetska efikasnost i pristupačnost. Zato je jedan od prvih zadataka projektanata prilagođavanje postojeće strukture ovim zahtevima. Proces prilagođavanja podrazumeva kreativno pristupanje problemu i izuzetno precizna tehnička rešenja. Pored zahteva vezanih za energetsku efikasnost i pristupačnost, neretko se susrećemo i sa potrebom da se prostori funkcionalno unaprede i prilagode savremenim korisnicima. Ovo podrazumeva ponovno dimenzionisanje i zoniranje prostora, kao i prenamenu prostora shodno novim potrebama i tehnologijama.
- Konstrukcija: Rekonstrukcija može zahtevati ojačavanje postojeće konstrukcije ili promenu određenih elemenata. Kod ove stavke ključna je saradnja između projektanata arhitekture i konstrukcije, kako bi novo prostorno rešenje bilo usaglašeno sa postojećim konstruktivnim elementima.
- Pristupačnost i Funkcionalnost: Prilagođavanje objekta standardima pristupačnosti od ključne je važnosti za rekonstrukciju javnih objekata. To zahteva uvođenje liftova, rampi i drugih elemenata, kako bi ovi prostori postali dostupni za sve.
- Rušenje, Restauracija, Dogradnja: U nekim slučajevima, delovi postojećeg objekta moraju biti srušeni ili restaurirani, dok se nove programske celine dodaju u vidu novog objekta ili aneksa. Ovaj proces zahteva izuzetna tehnička rešenja, ali i kreativne napore u pogledu oblikovanja, materijalizacije i estetike. Objedinjavanje starog i novog za nas predstavlja jedan od najinteresantnijih izazova u arhitektonskom stvaranju, i motiviše nas da konstantno ispitujemo granice između ova dva pojma.
Pored ovih, opštih izazova, rekonstrukcija nosi i neke specifične izazove:
- Očuvanje Istorije: Ukoliko je objekat od istorijskog značaja, ili je pod zaštitom, očuvanje originalnih karakteristika i istovremeno prilagođavanje savremenim potrebama predstavlja jedan od osnovnih motiva u projektovanju.
- Koordinacija sa Korisnicima Objekta: Rad na rekonstrukciji javnih objekata često zahteva koordinaciju sa korisnicima i zaposlenima (npr. u školama ili bolnicama) kako bi se novim projektom rešili problemi koje aktivni korisnici imaju u tom prostoru i kako bi se minimizirale smetnje tokom radova.
- Usaglašavanje sa Regulativama: I na kraju, arhitekte moraju osigurati da rekonstrukcija bude u skladu sa svim važećim regulativama i propisima. Ova stavka se možda nepravedno danas nalazi na kraju naše liste, jer je ona obično polazna tačka u svakom projektu rekonstrukcije. Ograničenja koja se ovde nameću zapravo predstavljaju tačku pokretanja kreativnog razmišljanja koje pomera granice u projektovanju.
Projektovanje novih objekta i rekonstrukcija postojećih donose različite izazove i zahteve. Zahvalni smo što imamo priliku da se nosmo sa ovim izazovima, pružajući inovativna rešenja u oblasti arhitekture. Razumevanje ovih razlika je ključno za postizanje uspešnih projekata rekonstrukcije i kreiranje prostora koji odražava savremene potrebe i standarde.
