Rad na postojećim objektima može podrazumevati različite aspekte obnove i promene tog objekta. Zato je razumevanje razlika između drugačijih vrsta arhitektonskih i građevinskih intervencija, kao što su rekonstrukcija, adaptacija, sanacija, energetska sanacija i dogradnja, ključna za projektovanje i ispravno sprovođenje projekata u skladu sa zakonima i standardima. Evo kako se ove kategorije razlikuju prema našim pravilnicima i propisima:
Rekonstrukcija: Rekonstrukcija se odnosi na temeljnu obnovu postojećeg objekta, često uz promene u funkciji i dizajnu. U Srbiji, rekonstrukcija se reguliše Zakonom o planiranju i izgradnji, gde su definisani postupci, dozvole i zahtevi za ovu vrstu intervencije. Pravilnici detaljno opisuju tehničke standarde za rekonstrukciju, uključujući bezbednost, pristupačnost i energetsku efikasnost. Takođe, postoji zakonodavstvo koje reguliše očuvanje kulturnog nasleđa, što može biti posebno relevantno kod rekonstrukcija istorijskih objekata. Obnova ovih objekata nekada može ulaziti u domen restauracije, koja predstavlja poseban pojam.
Adaptacija: Adaptacija se odnosi na prilagođavanje postojećeg objekta za novu namenu, bez potrebe za temeljnom promenom strukture. U Srbiji, ovo takođe podleže Zakonu o planiranju i izgradnji. Važno je da se projektant i investitor konsultuju sa nadležnim institucijama kako bi osigurali da nova namena objekta bude u skladu sa propisima, posebno ako je u pitanju promena namene sa javne na stambenu ili obratno. Adaptacija ne podrazumeva promenu kapaciteta objekta, kao ni izmene u konstrukciji i spoljašnjem izgledu objekta.
Sanacija : Sanacija predstavlja seriju intervencija na postojećem objektu sa ciljem popravke, unapređenja ili zamene uređaja, postrojenja, opreme i konstrukcije. Sanacija ne podrazueva promenu spoljnog izgleda objekta. Ovu vrstu intervencije u Srbiji takođe bliže određuje Zakon o planiranju i izgradnji i ona ima važnu ulogu u očuvanju i unapređenju postojeće građevinske infrastrukture.
Energetska Sanacija: Energetska sanacija fokusira se na poboljšanje energetske efikasnosti objekta kroz promene u izolaciji, grejanju i hlađenju. U Srbiji, ovo je definisano Pravilnikom o energetskoj efikasnosti zgrada, koja se sve više naglašava i reguliše kako bi se smanjila potrošnja energije i smanjio negativan uticaj na životnu sredinu. Pravilnici i zakoni vezani za energetsku efikasnost objekata propisuju zahteve za izolaciju, vrste grejanja i hlađenja, kao i korišćenje obnovljivih izvora energije. Prilikom energetske sanacije moguće je menjanje spoljnog izgleda objekta, u cilju povećanja energetske efikasnosti objekta, i naravno uz sve potrebne dozvole i saglasnosti.
Dogradnja: Dogradnja uključuje proširenje postojećeg objekta dodavanjem novih delova. U Srbiji, ovo je podložno Zakonu o planiranju i izgradnji, koji zahteva posebne dozvole i usaglašavanje sa urbanističkim planovima. Važno je pažljivo planirati dogradnje kako bi se osiguralo da novi delovi odgovaraju postojećem objektu i da se pridržavaju svih regulativa za bezbednost i urbanističko planiranje. Dograđeni delovi objekta sa postojećim objektom treba da formiraju celinu, koja je u skladu sa zakonima, i koja jasno izražava arhitektonski koncept kojim su se projektanti vodili u dogradnji.
Kada se razmatra bilo koja od ovih vrsta građevinskih intervencija u Srbiji, neophodno je konsultovati se sa stručnjacima za urbanizam, pravilnicima i lokalnim vlastima kako bi se projekat u potpunosti uskladio sa zakonima. Sve promene na postojećim objektima treba pažljivo isplanirati i voditi računa o svim tehničkim i pravnim aspektima kako bi se obezbedila sigurna i legalna izgradnja. Kroz iskustvo, pokazalo nam se da često prilikom obnove objekata dolazi do kombinacije više metoda (tipova) obnove, kako bi se postigao najkvalitetniji rezultat. Na primer rekonstrukciju prati i energetska sanacija, ili dogradnja novog dela objekta.