Sintagma “arhitektura po meri čoveka”, ponekad shvaćena kao fraza, odavno je postala osnovna premisa kojim se vodi cela naša struka. Međutim, kada je taj čovek za koga projektujemo i gradimo, zapravo dete, susrećemo se sa jednom drugačijom perspektivom. Pored drugačijih pravila za dimenzionisanje, koja su ustanovljena standardima, pa tako jednostavna za savladavanje, suočavamo se sa činjenicom da deca percipiraju prostor na sebi svojstven način. Na primer, dizajn koji je odraslima preterano šaren, napadan, pa nekad i kič, deci biva interesantan jer komunicira sa njihovim čulima i interesovanjima. Tako, arhitekta dobija zadatak da kroz igru boja, oblika i tekstura, prostor prilagodi njihovom nivou percepcije, potrebama, kognitivnim sposobnosti i interesovanjima. Sve ovo praćeno je potrebom da se ispune svi neophodni programski i tehnički standardi propisani za ovu namenu objekta. Olakšavajuća okolnost u savladavanju ovog procesa pri projektovanju Vrtića “Kolibri” u Bariču, bila je pristupačnost lokacije i kontekst koji po sebi nije nametao dodatna ograničenja za objekat ove namene.
Lokacija
Vrtić “Kolibri” nalazi se u Bariču, na parceli kojoj je pristupa sa tri strane. Ovime je omogućena efikasna dispozicija glavnog, službenog i tehničkog ulaza, tako da je svakoj grupi korisnika omogućen neometan pristup, kao i parking. Dečije igralište smešteno je u mirnoj zoni parcele, koja ne izlazi na saobraćajnicu, i koja je time izolovana od buke.
Koncept
Projekat predstavlja prizemni objekat namenjen deci uzrasta od 1 do 7 godina, što uključuje i jasle i predškolsku grupu. Odsustvo vertikalne komunikacije omogućava jednostavno i bezbedno kretanje za decu svih uzrasta i sposobnosti. Pored dece, ovaj prostor koriste i zaopsleni, vaspitači i pomoćno osoblje, kao i roditelji. Arhitekturom je jasno prikazana podela korisnika – deo objekta u kom se nalaze kancelarije za zaposlene i pomoćne prostorije oblikovan je u vidu prostih kubičnih volumena, sa fasadnom oblogom od opeke; dok deo sa sobama za decu predstavlja igru volumena i boja koji podsećaju na arhetipske kuće u nizu. Od spolja, jasno je vidljiva unutrašnja organizacija prostora, osam kućica predstavlja osam soba za decu različitih uzrasta. Korišćenje boje u naglašavanju i nabrajanju ovih volumena doprinosi isticanju osnovne namene prostora – prostora za igru i razvoj dece. Spoljno uređenje prati arhitekturu objekta, pa je tako fasadna opeka postala gradivni element klupica koje su pored igrališta, zelenila i staza glavni deo partera.
Unutrašnja organizacija
Kičmu objekta čini horizontalna komunikacija koja spaja dva ulaza u objekat – glavni ulaz za decu i roditelje, i ulaz iz dvorišta, odnosno sa dečijeg igrališta. Na ovu osu naizmenično se nižu kubični volumeni – sobe za decu, i niše, džepovi koji imaju ulogu garderobe. Sa glavnog ulaza pristupa se glavnom holu, prostoru koji se može korisi kao višenamenska sala za dečije priredbe ili druge aktivnosti. Iz hola se pristupa kuhinji, kancelarijama za zaposlene i fiskulturnoj, višenamenskoj, sali koja ima ulogu zajedničkog prostora za igru i sport, posebno u zimskim mesecima kada se manje koristi dvorište. Svaka soba ima pripadajući toalet i terasu.
Spoljno uređenje
Smenom zelenih površina, popločanih pešačkih staza i klupica u dvorištu vrtića postiže se naizgled nasumičan ritam, koji podstiče samostalno istraživanje i slobodno kretanje kroz prostor. Igra boja, materijala i oblika prisutna je i u ovom delu projekta, praveći autentične mikro ambijente namenjene sportu, igri i odmoru. Ideja je bila ispuniti sve programske zahteve uz ostvarivanje maksimalnog mogućeg procenta zelenih površina. Vegetacija je birana u skladu sa namenom prostora, vodeći računa o estetskim i bezbednosnim svojstvima biljaka.
Na kraju, projekat predstavlja simbiozu unutrašnjeg i spoljašnjeg prostora koji komuniciraju kako kroz materijale i boje koji se ponavljaju, tako i kroz jasno i jednostavno definisane komunikacije koje spajaju objekat vrtića sa dvorištem. Ustanova vrtića predstavlja prvi izlazak osobe iz kruga porodice, prvi kontakt sa širom zajednicom. Izazovi i radosti koje nameće početak socijalizacije ljudskog bića oivičeni su prostorom vrtića, i zato je naš zadatak da ih učinimo što ugodnijim za razvoj najmlađih članova naše zajednice.